О књизи: 2011 / „Западно од Аркама има много високих брда и долина са густим шумама, где секира никада није ходала. У уским, мрачним удубљењима на стрмим падинама дрвеће за чудесно остаје, а у потоцима, чак и лети, сунчеви зраци не играју. На блажим падинама су старе сеоске куће са здепастим каменим и маховином прекривеним структурама које чувају вековне тајне Нове Енглеске. Сада су куће празне, широки димњаци попуцали, а климави зидови једва издржавају шиљасте кровове. Олдтајмери ​​су се одселили у друге крајеве, а странцима се овде не свиђа. На салашима се нико није укоренио, ни Француски Канађани, ни Италијани, ни Пољаци. Колико год се трудили, нису успели. Од првих дана свачија се машта пробудила, и, иако је живот текао уобичајено, машта их је лишила мира и доносила узнемирујуће снове. Због тога су странци журили да оду, а стара Еми Пирс им није рекла ништа чега се сећа старих дана. Током година, Еми је постала потпуно чудна, наизглед ван себе. Он једини зна целу истину о прошлости и не плаши се питања, али не можете му завидети. Уосталом, не плаши се јер му се кућа налази на периферији поред поља и путева…»